Akupunktura je sve popularnija i u Srbiji ne samo kao način prevencije oboljenja već i kao način lečenja bolesti. Od 2005. godine, nacionalni zdravstveni zakon prihvata je kao legalni način lečenja. Kao deo Srpskog lekarskog društva od 1980. godine, Srpska asocijacija akupunkture (SAA) predstavlja i sprovodi programe obuke koje mogu pohađati lekari. Do sada u Srbiji postoji oko 300 licenciranih akupunkturologa. Mnogi od većih kliničkih centara imaju odeljenja za akupunkturu, a postoji i veliki broj privatnih ordinacija gde se primenjuje taj način lečenja. Fond zdravstvenog osiguranja još ne pokriva troškove lečenja.

Tradicionalna kineska medicina (TKM) ima istoriju dugu oko 5.000 godina. Prvi pisani podaci potiču iz vremena dinastije Han (206 BC – 220 AD). Reč je o čuvenoj knjizi Huang Di Nei Jing , „Kanon o unutrašnjem žutog cara“, na čijim postulatima se i danas zasnivaju učenja tog tradicionalnog načina lečenja. Tokom dugog vremena ta medicina se razvila u jedinstven i integralni medicinski sistem. Zbog visoke efektivnosti i mogućnosti prevencije oboljenja, danas ima ravnopravno mesto sa zapadnom konvencionalnom medicinom u kineskom sistemu javne zdravstvene zaštite, ali se isto tako sa veoma velikim uspehom primenjuje u zemljama širom sveta. Rast i globalizacija kineske tradicionalne medicine evidentni su na svim područjima – od primene do edukacija.

Kineska medicina je spoj zajedničke primene brojnih tehnika i teorijskih postavki čiji su koreni u drevnoj kineskoj filozofiji – taoizmu. U osnovi, veoma je bitna usklađenost čoveka sa prirodom. Postoji verovanje da je čovek nalik mikrokosmosu u okviru makrokosmosa i da su procesi koji se dešavaju u našem telu nerazdvojivi i pod uticajem istih sila koje vladaju univerzumom. Zato je važno uskladiti svoj način života, ishrane, ponašanja sa godišnjim dobima. Na primer, smatra se da svaki čovek raspolaže samoisceljujućom snagom, koju je potrebno osloboditi, odnosno usmeriti.

Osnovna dva koncepta TKM su: koncept holizma i određivanje tretmana koji je zasnovan na diferencijaciji simptoma. Smatra se da je ljudsko telo organska celina čiji su svi delovi međusobno povezani, nerazdvojivi, funkcionalno zavisni. Takođe, ona prepoznaje blisku povezanost čoveka i prirode. Uvek bi trebalo analizirati, diferencirati i prepoznati simptome bolesti. A jedno od najvažnijih pravila je lečiti uzrok, a ne samo posledice oboljenja. Zato je za taj način lečenja potrebno vreme, a od pacijenta se često zahteva da promeni dosadašnji ritam i način života.

Prilikom pregleda, dijagnostički metodi uključuju razgovor s pacijentom, pregled pulsa, jezika... Osnovne teorije na kojima je zasnovana kineska medicina su: teorija yina i yanga, qi-ja i krvi, teorija pet elemenata, sistem meridijana i kolaterala... Osnovne celine koje ona obuhvata su: akupunktura i moksibustija, kineska fitoterapija (bilje i formule), tuina (kineska masaža), dijetologija (principi ishrane) i qi gonga (drevna kineska veština gde se skladom pokreta i disanja postiže balans uma i tela).

Akupunktura i moksibustija danas su najpoznatiji i najčešće primenjivani . Akupunkturu je od 1978. godine službeno priznala Svetska zdravstvena organizacije. U etimološkom smislu naziv akupunktura potiče od latinskih reci acus - igla i punctura - ubod. Godine 1972. Svetska zdravstvena organizacija definisala je listu od 43 oboljenja kod kojih se postiže efikasnost u lečenju akupunkturom. Posle 40 godina ta lista je proširena i danas postoji vise od 300 indikacija gde se ona može primeniti.

Akupunktura se danas uspešno primenjuje kod bolesti respiratornog, digestivnog, ginekološkog, neuromišićnog sistema (neurogena bešika, interkostalna neuralgija, cervikobrahijalni sindrom, išijas (lumbosakralni sindrom), smrznuto rame, akutni colitis, hronični kolitis, konstipacija (zatvor) , dijareja (proliv), obična prehlada, akutna upala krajnika (tonzilitis), akutni bronhitis, astma... )

Akupunktura se ne sprovodi kod: veoma starih i iscrpljenih osoba, akutnog pijanstva, akutnog trovanja, kod otvorenih rana i povreda, ožiljaka u predelu akupunkturnih tačaka...

Kineska fitoterapija ( upotreba bilja) značajan je deo kineske tradicionalne medicine.

U zvaničnoj kineskoj Materi Medici postoji više od 6.500 registrovanih lekova, a smatra se da je u aktivnoj upotrebi oko 500 vrsta. Lekar nakon pregleda pulsa, jezika i razgovora s pacijentom, obično prepiše mešavinu biljaka prema potrebnoj medicinskoj recepturi (formuli leka). Biljke se kuvaju najpre u bolnicama ili klinikama, ali kako je kod Kineza posvećenost sopstvenom izlečenju bitna (i sve je energija), smatra se da je uspešnost leka bolja ako pacijent sam kod kuće sprema svoj lek. Postoje klasične recepture koje čine osnovu prepisivanja leka, a zavisno od pacijenta određene biljke se dodaju ili oduzimaju. I pored poznavanja sastava formula leka, pravilne doze biljaka su ono što čini tajnu uspešnog prepisivanja leka. Stariji lekari su na osnovu toga postali uspešni i poznati. To je tradicionalno prepisivanje leka, ali se biljni preparati mogu naći u apotekama u obliku tableta, kapsula, tinktura, praškova...

U našoj zemlji još ne postoje klasični lekovi izrađeni po recepturi, jer se ne uvoze kineske biljke, kojih je nekada potrebno i do 20 vrsta za jedan lek), ali su uvezeni neki od lekova koji deluju na lečenje benigne hiperplazije prostate i hroničnog prostatitisa, nesanice, bolesti bubrega… Nemamo spisak lekova koji su uvezeni, a nije preporučljivo bez tačne dijagnoze svoje bolesti piti lek „na svoju ruku“. Morate znati kom tipu disbalansa pripada vaša bolest. Na primer, dijabetes melitus (šećerna bolest – što je dijagnoza zapadne medicine) može se javiti u tri različita oblika: kao posledica disbalansa u energetskom sistemu pluća, želuca ili bubrega, a to treba ustanoviti pre uzimanja leka...

Danas zbog svog poznatog medicinskog efekta svakako da su najpoznatije biljke: Ren Shen (Radix Ginseng), Ling Zhi pečurke (tzv. Reishi, Ganoderma Lucidum ), kineski wolfberry fruit (Gou Qi Zi ), Cordyceps ( Dong Chong Cao )...

Zanimljivo je da su biljke danas u bolnicama sastavni deo tretmana zapadne medicine. Prepisuju se i primenjuju naročito za teške bolesti kao što su tumori, bolesti srca, neželjene posledice hemoterapije... Ubrizgavaju ih i u akupunkturne tačke.

Qi Gong je drevna kineska veština gde se skladom pokreta i disanja postiže balans uma i tela. Vežbanjem Qi Gonga poboljšava se fizička kondicija tela, imunitet, a vežbe ujedno pokazuju dobre rezultate u tretiranju visokog krvnog pritiska, anksioznosti, depresivnosti, stanja hroničnog umora, bolova u različitim delovima tela... Veoma je popularan u Kini i deo je kulturne baštine.

Dijetologija je prepisivanje određenog načina ishrane (koje namirnice izbegavati, a koje konzumirati, na koji ih način pripremiti) prema konstituciji pacijenta i nakon pregleda i uspostavljene dijagnoze. Ali ono što je mnogo značajnije, Kinezi dosta dovode u vezu spoljašnje kretanje yina i yanga sa promenama u našem telu, na primer, smenu godišnjih doba. Promena godišnjih doba odražava se na celu prirodu, pa i na čoveka. Postati ih svestan i živeti u skladu s njima jedno je od načela preventive bolesti.

Inače, u kineskoj medicini postoji pet godišnjih doba. Tako se klasifikuju i namirnice:

prema ukusu (slano, slatko, gorko, kiselo i ljuto),

prema temperaturnom dejstvu (biljke su sistematizovane u pet grupa: veoma hladno, hladno, umereno, toplo i vruće),

prema meridijanima, tj. organima na koje deluju, pa svakom organu pripada jedan elemenat, boja, emocija, zvuk ,na primer, kada je proleće – ono pripada jetri, koja se budi kao i sve u prirodi, boja je zelena i preporučljivo je jesti namirnice zelene boje: mlade izdanke, zelenu salatu, spana, celer, praziluk... kratko termički obrađene na višoj temperaturi, te zacine oporog ukusa: bosiljak, mirođiju, ruzmarin...

Tuina je vrsta kineske masaže, gde se tačno utvrđenim pokretima (manuelnim pritiskom) stimulišu meridijani, akupunkturne tačke većih i manjih mišicnih grupa. Time se uklanja stagnacija i uspostavlja neometani protok qi-ja.

Tuina je najprikladnija za ublažavanje hroničnih bolova, poremećaja mišićno-koštanog sistema i stresa povezanog sa poremećajima koji utièu na organe za varenje ili respiratorni sistem.

Osnovi za zdrav život prema kineskoj medicini su pravilna ishrana, disanje, razmišljanje, fizičke vežbe i neophodan balans između rada i odmora.

Moderna tradicionalna kineska medicina je sistematizovana 1950. godine, u okviru Narodne Republike Kine i Mao Cedunga. Pre toga kineska medicina se uglavnom primenjivala u okviru porodice ili određenih zajednica. Danas se na fakultetima kineske tradicionalne medicine iako je veliki broj predmeta posvećen izučavanju starih znanja, ravnopravno izučavaju i predmeti zapadne medicine. A četrdesetih i pedesetih godina 20. veka objedinjene su usluge koje pružaju tradicionalni terapeuti u zemlji u jedinstven organizacioni zdravstveni sistem. Tradicionalna kineska medicina je znatno uključena u lečenje i planiranje kineskog zdravstva. Leče se i dominantne bolesti današnjice kao što su rak i bolesti srca. Smatra se da danas oko 90 % kineskih bolnica primenjuje u praksi neku od metoda kineske tradicionalne medicine.

U Australiji čak 80 odsto lekara svojim pacijentima preporučuje akupunkturu i meditaciju, a četvrtina lekara je prošla obuku za jednu ili više alternativnih tehnika lečenja.

Akupunktura je sve popularnija i u Srbiji ne samo kao način prevencije oboljenja već i kao način lečenja bolesti. Od 2005. godine, nacionalni zdravstveni zakon prihvata je kao legalni način lečenja. Kao deo Srpskog lekarskog društva od 1980. godine, Srpska asocijacija akupunkture (SAA) predstavlja i sprovodi programe obuke koje mogu pohađati lekari. Do sada u Srbiji postoji oko 300 licenciranih akupunkturologa. Mnogi od većih kliničkih centara imaju odeljenja za akupunkturu, a postoji i veliki broj privatnih ordinacija gde se primenjuje taj način lečenja. Fond zdravstvenog osiguranja još ne pokriva troškove lečenja.

Dr Ana Žikić, Ordinacija Holitimed