Alergija je izmenjen, neuobičajen i neodgovarajući odgovor organizma na različite materije. Nastaje kao posledica senzibilizacije (povećane osetljivosti) i pojačane aktivnosti imunog sistema. Činioci koji mogu izazvati alergiju (hrana, cvetni prah, kućna prašina, produkti i delovi životinja, hemikalije, lekovi, sintetički odevni materijali i dr.) nazivaju se antigeni ili alergeni a materije koje organizam stvara u procesu senzibilizacije kao odgovor na antigene nazivaju se antitela. Antitela su po svom sastavu belančevine - imunoglobulini. Ako želimo da najjednostavnije predstavimo mehanizam alergije, to bi izgledalo ovako: u uobičajenim okolnostima, antigeni bivaju inaktivisani antitelima u vidu antigen antitelo kompleksa koje zatim ćelije zadužene za fagocitiozu “usisaju” i razgrade.
U alergijskoj reakciji organizam se “brani” od pojedinih sastojaka hrane tako što stvara ogromnu količinu antitela. Pri reakciji antigen-antitelo, aktiviraju se i ćelije koje produkuju histamin i druge hemijske supstance – medijatore odgovorne za razvoj ozbiljnih kliničkih manifestacija alergije
BRZA I ODLOŽENA ALERGIJA NA HRANU
Površina tankog creva čoveka može da se uporedi sa površinom malog fudbalskog terena. Jedna od glavnih uloga tankog creva je uloga barijere izmedju unetih stvari i unutrašnje sredine organizma, neka vrsta unutrašnje kože. Čuvar unutrašnje kapije jeste imuni sistem čoveka.
Hrana kao napadač
Alergija na namirnice se razvija kada je imuni sistem ne prepoznaje kao korisnu supstancu, nego kao neprijatelja. Ovo se može desiti u dva slučaja:
Namirnica sadrži protein koji organizam ne podnosi (urodjeni ili steceni poremecaj). Primer: nepodnošenja glutena, koji je sastavni deo nekoliko žitarica (pšenica, raž, ječam, ovas)
Prisutna velika propustljivost creva (abnormal leaky) kao posledica prekomerne upotrebe alkohola, antibiotika, crevnih infekcija, ekşcesnog stresa ili fizičkog napora itd.
Veliki proteinski molekuli, kao i nedovoljno razgradjena hrana prolaze nesmetano kroz barijeru creva u krvotok a imuni sistem reaguje na njih kao na neprijatelje, tj. krece u napad na više frontova.
Dve najčešće alergijske reakcije su brza i odložena, koja je mnogo rasprostranjenija.
Brza alergijska reakcija na hranu (IgE)
Najpoznatija forma alergije na hranu koja uključuje familiju imunoglobulina E (IgE) poznata je kao tip 1 (brza, atopijska alergija). Javlja se posle nekoliko sekundi do 2h nakon kontakta sa alergenom. Smatra se klasicnom jer je dobro izučena, a njene reakcije su brze i očigledne. Pacijenti je i sami prepoznaju i maksimalno se trude da izbegnu kontakt sa njenim izazivačem.
Klasični simptomi brzih alergijskih reakcija
Brza alergijska reakcija se najčešce ispoljava sa kožnim, crevnim i disajnim simptomima: crvenilo, urtikarija, ekcem, mučnina, povraćanje, grčevi u stomaku, proliv, kašalj, bronhijalne opstrukcije, curenje kosa. Intenzitet i učestalost reakcije varira od osobe do osobe. Na vrhu skale intenziteta je razvoj anafilakse (krajnje preosetljivosti organizma), koja može dovesti i do smrtnog ishoda.
Odložena alergijska reakcija na hranu (IgG)
Alergijska reakcija koja je vezana za prekomernu produkciju imunoglobulina G (IgG) je mnogo češća. Smatra se da od nje pati 1/3 populacije, ali po nekim autorima taj procenat se penje i do 70%.
Poznata je i kao tip 3. alergijske reakcije. Antitela se vezuju direktno za alergene iz hrane, formiraju imuni kompleks i direktno ulaze u krvotok. Imuni sistem šalje što više specijalnih celija (fagociti) za borbu sa imunim kompleksima. Taj proces traži vreme i simptomi se javljaju od 2h do nekoliko dana posle uzimanja alergena.
Odložena reakcija se pože pojaviti na bilo kom organu ili tkivu organizma, potencijalno izazivajuci preko 100 vrsta bolesti ili patoloških stanja. Sledi moguća lista stanja izazvanih ili pogoršanih IgG alergijom na hranu.
-anksioznost, panični napadi, depresija
-astma (mogu biti uključena oba tipa alergijske reakcije)
BOLESTI I POREMEĆAJI POVEZANI S ALERGIJOM NA HRANU
Ideja je sledeća: mnogi simptomi, bolesti i patološka stanja koja naizgled nemaju ništa zajedničkog, zapravo imaju jedan zajednički imenitelj, a to je konzumiranje namirnica koje organizam ne podnosi, tj. reakcija intolerancije na njih. Intolerancija na hranu je taj činilac koji povezuje na pr. gojaznost, ekcem i depresiju, a mogu se nabrojati još mnoge takve kombinacije.
Primeri:
GOJAZNOST I ZADRŽAVANJE TEČNOSTI
Kako intolerancija na hranu izaziva zadržavanje tečnosti u organizmu i koji je mehanizam kojim dovodi do povećanja telesne težine?
Imunološki odgovor kod reakcije intolerancije povezan je sa oslobadjanjem histamina, supstance koja izaziva veću propusnost najmanjih krvnih sudova - kapilara. Kao posledica toga, vojska našeg imunog sistema izlazi iz krvnih sudova u tkiva, a nju prati i tečna komponenta. Tečnost se zadržava u tkivima danima i nedeljama. Ako unosimo neodgovarajucu namirnicu nekoliko puta dnevno, taj se process stalno odigrava i pacijent postaje “prepun vode” (water logged).
Imunološka reakcija dovodi i do disbalansa u produkciji prostaglandina (supstance slične hormonima), koji sa svoje strane isto dovodi do zadržavanja vode i nadimanja u crevnom traktu tako da se problem produbljuje.
U alergijskoj reakciji se oslobadja veća količina jedne supstance koja smanjuje odgovor na insulin (hormona koji reguliše metabolizam šećera), pa nastaje i metabolički poremaćaj koji dovodi do porasta telesne težine.
Kod ponavljanih alergijskih opterecenja, imunokompleksi stalno kruže krvotokom. Jetra kao i njena detoksikaciona funkcija budu onda maksimalno optereceni u naporima da uklone nepoželjne supstance. Kada opterećenje jetre postane prejako, organizam počinje da pakuje toksične materije na najmanje štetno mesto – u masne ćelije. Kada se masne ćelije prepune toksinima, njihova sposobnost da metabolišu masnoću znatno opada. Nastaje zadržavanje masnoće u ćelijama, telesna težina raste i postaje sve teže da se višak kilograma skine.
Opisani imunološki i metabolički poremećaje nesumnjivo vode u hronični zamor.
DECA I ALERGIJE NA HRANU
Deca su najjasniji pokazatelj da način života i ishrane u 21. veku rezultira povećanjem alergija. Dečije alergije su uzročnik mnogih bolesti dečijeg doba: od upale uva do opadanja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD)
ADHD sindrom je postao skoro svakodnevna pojava. Statistike u Britaniji govore da bi broj nedijagnostikovanih ili na pragu dijagnoze, mogao biti gotovo ¼ miliona dece ispod 17 godina. U SAD je taj broj dostigao oko 3 miliona.
Još ne postoje klinički i laboratorijski testovi za preciznu dijagnostiku i potvrdu ove bolesti. Dijagnoza se zasniva na posmatranju i detekciji nedostatka pažnje, hiperaktivnosti i impulsivnosti tako ozbiljnoj da umanjuje detetovu sposobnost za normalnim funkcionisanjem.
Mnoga od te dece su na medikamentnoj terapiji sa ciljem usmeravanja pažnje, smirenja i boljim radom u školi. U mnogim medicinskim krugovima ignorisana je ideja o povezanosti tog poremećaja sa intolerancijom na hranu. U studiji doktora Egera Josefa i kolega sa univerziteta u Minhenu, navodi se primer kada je 76 dece sa težim oblikom ADHL, stavljeno na strogu hipoalergensku dijetu. Rezultati su bili zapanjujući: Poboljšanje stanja je bilo uočljivo kod 82% dece, ¼ se je potpuno oporavila, a i deca koja nisu imala ADHL, značajno su popravila svoje stanje. Evo rezultata:
46 namirnica je bilo optuženo kao izazivači alergijskih smetnji.
Soja, kravlje mleko, pšenica, groždje, čokolada, pomorandža, jaja i kikiriki su bili najčešće pozitivni.
U ranim devedesetim, dr Josef Eger je u jednoj od najpoznatiji dečijih bolnica u Londonu (Ormond Street Hospital), napravio studiju sa 21 detetom koja su imala migrenu, bila hiperaktivna i imala noćno mokrenje. Ispitano je na koje namirnice svako dete reaguje alergijski i iste su isključene iz ishrane.
Rezultati su bili sledeći: nocno mokrenje i ostali problemi su prestali kod polovine dece, a smanjili su se kod petoro.
Biohemijski, imunološki i metabolički poremećaji koji stoje u osnovi i drugih simptoma i bolesti, a povezani su sa intolerancijom na hranu – dobro su proučeni i navode na zaključak da dijagnostika intolerancije i eliminaciona dijeta ne treba da bude poslednji, nego prvi korak u terapeutskom lancu.
NAMIRNICE KOJE IZAZIVAJU NAJČEŠĆE REAKCIJE INTOLERANCIJE
Razvoj alergije na hranu je u potpunosti individualan. Nakon tri decenije i posle hiljade uradjenih IgG testova, zaključak je, medjutim, da odredjena hrana češće izaziva alergijske reakcije od drugih. Ova činjenica ne negira nutritivne kvalitete tih namirnica. Njen značaj je u tome da ona kod pojedinca izaziva raznovrsne simptome i poremećaje koji se na jednostavan nacin mogu rešiti eliminacionom dijetom.
Svako može razviti alergiju na hranu koju najčešće konzumira, ukoliko je digestivni sistem propustljiviji, sto rezultira prodorom nedovoljno razgradjenih supstanci hrane u krvotok.
Postoji više metoda za otkrivanje intolerancije na hranu. Jedne spadaju u kategoriju imunoloških analiza, dosta su skupe i teže dostupne. Druge su bazirane na odredjivanju vibracionog sklada ili nesklada izmedju organizma i namirnica. Nesklad = intolerancija. Zapravo se radi o dijagnostikovanju iste pojave sa dva različita aspekta.
Imunološka dijagnostika bazirana je na odredjivanju nivoa specifičnih antitela (IgG) u odnosu na pojedine proteine iz namirnica.
Vibratorne metode pripadaju alternativnom pristupu u lečenju i dijagnostici, priznatim u mnogim zemljama Evrope i sveta, a odnedavno su prihvacene i od strane Ministarstva zdravlja Srbije.
BIOREZONANTNA TERAPIJA (jedna od metoda koja se koristi za dijagnostiku i terapiju alergija na hranu u našoj zemlji)
Kratak osvrt na njene principe:
Nastala u Institutu Regumed u Minhenu, biorezonantna terapija se primenjuje širom Evrope preko 30 godina, a u našoj zemlji od 1995. godine.
Svaki organizam poseduje potpuno specifičnu, individualnu oscilatornu šemu koju slobodno možemo zvati “lična elektromagnetna karta”. Ona sadrži zdrave (kontrolne) i patološke (interferentne) oscilacije. Zdrave oscilacije kontrolišu fiziološke procese, a patološke ih ometaju. Organizam sa svojim urodjenim regulatornim mehanizmima, u stanju je da sam neutrališe patološke talase do odredjenog nivoa i da održava svoju energetsku ravnotežu, koja je preduslov zdravlja. Kada, medjutim, patološki talasi preuzmu prevlast nad fiziološkim ili u situaciji kada dođe do pada vlastitih regulativnih snaga, dinamička ravnoteža se narušava i pokreće se lančana reakcija u kojoj se patološki proces sa biofizičkog nivoa prenosi najpre na biohemijski, zatim ćelijski i na kraju organski nivo. Tako nastaje bolest.
Hrana sa svojim specificnim vibracijama moze preuzeti ulogu patološkog (interferentnog) upliva na energetsko polje čoveka, blokirajuci njegove samoregulatorne mehanizme. Odstranjivanje neodgovarajuće namirnice iz jelovnika samo je jedan, vrlo jednostavan i dostupan, način da se ti mehanizmi deblokiraju i da se dopusti organizmu da sam prepozna i savlada postojeću problematiku. U krajnjoj meri to dovodi do ublažavanja ili nestanka simptoma.
ŠTA DALJE?
Kada se utvrdi koje namirnice ne odgovaraju, isključuju se iz ishrane najkraće u intervalu od 3 meseca. Za 2 do 3 nedelje vidljiva su poboljšanja, a kroz 3-4 meseca i puni efekat. Sa takvom ishranom organizam dobija ono što mu je potrebno, uskladjen je i želja za prekomernim količinama hrane nestaje. Nije potrebno da se meri gramaža obroka niti bira način spremanja. Nakon dovoljne pauze i postignutog efekta, uz konsultaciju s lekarom, može se u kontrolisanim količinama uzimati i zabranjena hrana.
Alergija na hranu
